Nakon zlostavljanja koje je proživela dobila je sidu, pronašli su je mrtvu sa 26 godina: Na vrhuncu slave pojavila se sa ranama na rukama, počeo je njen pakao
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Džija Karandži je kao tinejdžerka neočekivano ušla u svet modelinga i za kratko vreme postala jedna od najtraženijih manekenki u Njujorku.
- Iza slave su stajali usamljenost, zavisnost od heroina i neuspešna potraga za ljubavlju, dok joj je karijeru dodatno urušila droga.
- Umrla je 1986. u 26. godini od posledica AIDS-a, ostavivši snažan trag u modi i priču o životu bez pravog oslonca.
Prvi pravi američki supermodel Džija Karandži, uprkos slavi i uspehu, bila je usamljena i nesrećna. Iako je ostvarila gotovo sve o čemu je sanjala, ljubav i sreća neprestano su joj izmicale.
Tragediju njenog života možda najbolje opisuju njene sopstvene reči:
„Znam da je Bog imao velike planove za mene, ali mislim da nisu bili predviđeni za ovaj život.“
Neobična devojka koja je osvojila svet mode
Džija je u svet modelinga ušla sasvim neočekivano. Kao tinejdžerku, u jednoj diskoteci primetio ju je fotograf i frizer Maurisi Tanenbaum.
„Video sam je i nisam mogao da se odvojim od nje dok je nisam fotografisao. Bila je fascinirana idejom poziranja. Mogla se videti ta sirova, netaknuta lepota“, prisetio se njihovog prvog susreta.
Tanenbaum je njene fotografije poslao jednoj od najuglednijih modnih agencija tog vremena, koju je predvodila briljantna Vilhelmina Kuper. Ona se u Džiju zaljubila na prvi pogled, ne obazirući se na to što nije bila visoka kao većina manekenki niti se uklapala u tadašnje standarde lepote.
U svetu bledolikih, glamuroznih plavuša, Džija se izdvajala tamnom kosom, tenom i očima. Gotovo uvek bila je bez šminke, u ležernoj odeći, svoja i svojeglava, sa stavom koji je kao da je poručivao: „Hej, ovo sam ja, uzmi ili ostavi.“
Njena posebnost nije imala granica. Otvoreno je govorila o svojoj homoseksualnoj orijentaciji, što nije bilo neobično u krugu ljudi u kojem se kretala, ali je u svetu mode takva otvorenost mogla da ugrozi karijeru. Manekenke koje su predstavljale prestižne agencije nisu uvek imale slobodu da javno govore o svojoj seksualnosti.
Ipak, Džijina zanosna figura, gotovo božanstveno lice i izuzetan talenat za poziranje pred kamerom brzo su je odveli do vrtoglavog uspeha. Nizala je naslovnice, provokativne editorijale i saradnje sa najuticajnijim svetskim fotografima.
Jedan od njih bio je Frančesko Skavulo, koji joj je kasnije postao blizak prijatelj.
„Tokom karijere upoznao sam tri modela koja su mi oduzela dah. Džija je bila poslednja!“, govorio je.
Za samo godinu dana postala je najtraženija manekenka
Džija je za samo godinu dana u Njujorku postala jedna od najtraženijih manekenki. Zarađivala je čak 100.000 dolara, posećivala najelitnije klubove i kretala se u društvu rok zvezda, glumaca i televizijskih ličnosti.
Spolja je delovalo da ima sve: novac, slavu, lepotu i priliku da živi život o kakvom mnogi sanjaju. Međutim, iza blistavih fotografija i glamuroznih izlazaka krila se sasvim drugačija stvarnost.
Mlada i sama u svetu koji ju je neprestano trošio, Džija je očajnički tragala za ljubavlju i prihvatanjem. Kada bi se vratila u prazan stan, bez ikoga ko bi je zagrlio, postajala je svesna koliko je usamljena.
„Novac me ne zanima. Imam sve što sam ikada želela, ali došla sam do tačke kada se pitam: 'Čemu to, dođavola, služi?' Želim nešto više. Želim sreću, ljubav i nekoga ko će se brinuti o meni.“
Džija nikada nije skrivala svoju usamljenost. Spas je pokušavala da pronađe u porodici, mesecima moleći majku i brata da joj se pridruže. Oni, međutim, nisu prihvatili njen poziv, ne shvatajući koliko joj je njihova blizina potrebna.
Njena potreba da ima nekoga uz sebe bila je toliko snažna da bi, kada bi se majka udaljila od nje, Džija vrištala, puzala i preklinjala je da ostane.
Ljubav koja se pretvorila u još jedno razočaranje
Pokušavajući da pobegne od usamljenosti, Džija se okrenula alkoholu, tabletama i opijatima. Ubrzo joj se učinilo da se konačno pojavila osoba koja bi mogla da joj pruži ono za čim je toliko žudela.
Započela je strastvenu, divlju i burnu romansu sa šminkerkom Sendi Linter. Međutim, veza nije potrajala. Linter ju je ostavila, nespremna da se suoči sa javnom osudom i mogućim posledicama po sopstvenu karijeru.
Za Džiju je to bio još jedan bolan udarac. Baš u tom periodu, dok je pokušavala da se izbori sa slomljenim srcem, saznala je da je Vilhelmina Kuper, njena zaštitnica, poslodavka i žena koju je doživljavala kao drugu majku, umrla od raka pluća.
Ostala je bez osobe koja ju je razumela, podržavala i usmeravala. Izgubljena i bez čvrstog oslonca, sve dublje je tonula u zavisnost, da bi na kraju postala zavisna od heroina.
Droga joj je uništila karijeru, a okolina nije reagovala
Zavisnost je ubrzo počela da se odražava na njen posao. Nekada profesionalna i tražena manekenka postajala je nepredvidiva, kasnila je na snimanja i ulazila u sukobe sa ljudima iz svoje okoline.
Prema navodima iz priča o njenom životu, ljudi oko nje znali su da dnevno koristi i do četiri kesice heroina, ali uprkos alarmantnoj situaciji, pomoć koja joj je bila neophodna nije stigla na vreme.
Njena popularnost ipak nije odmah nestala. Džija je i dalje bila ime koje je privlačilo pažnju, a fotografije na kojima je pozirala smatrane su legendarnim. Njena pojava imala je nešto što se nije moglo lako ponoviti i što je modne časopise činilo prepoznatljivim.
Ipak, godine provedene u zavisnosti ostavile su ozbiljne posledice. Na modnu scenu dolazile su mlađe, energičnije i zdravije manekenke, dok je Džija polako gubila mesto koje je nekada zauzimala.
Shvatila je da mora nešto da promeni i prijavila se u rehabilitacioni centar. Pokušala je da se vrati modelingu, ali su je svuda dočekivala zatvorena vrata.
U tom teškom periodu, ruku joj je pružio prijatelj Frančesko Skavulo. Pomogao joj je tako što joj je praktično poklonio naslovnicu magazina „Kosmopoliten“. Bila je to poslednja naslovnica u njenoj karijeri.
Iako ju je modni svet već bio potisnuo, praznina koju je ostavila bila je ogromna. Džija je čak i tada, uz podršku i priliku, mogla ponovo da pokaže zbog čega je nekada bila jedna od najvećih zvezda modelinga.
Poslednja bitka: Dijagnoza koja je promenila sve
Džija se sa 26 godina vratila kući u Filadelfiju, ali i u ponor droge. Zaposlila se u jednoj prodavnici s odećom, ali ubrzo dala otkaz. Počela je da se bavi prostitucijom, a ubrzo je saznala da boluje od AIDS-a nakon što je završila u bolnici zbog upale pluća.
U jesen 1986. godine završila je u bolnici nakon što su je pronašli na ulici silovanu, a preminula je mesec dana nakon zbog posledica bolesti.
Džija Karandži preminula je 18. novembra 1986. godine, u samo 26. godini života.
Za sobom je ostavila neprocenjivo nasleđe u svetu mode. Svojom pojavom, talentom i odbijanjem da se uklopi u nametnute standarde promenila je predstavu o tome kako jedan supermodel treba da izgleda i ponaša se.
Ipak, njen odlazak nije dobio pažnju kakvu bi mnogi očekivali od smrti žene koja je nekada bila na vrhu modne industrije. Prema navodima iz priča o njenom životu, vest o njenoj smrti nije objavljena u novinama, a u modnom svetu za nju se saznalo tek kasnije.
Na njenoj sahrani nije bilo predstavnika modne industrije. Poslednji oproštaj održan je u krugu najbliže porodice i nekoliko prijatelja.
Iza nje su ostale fotografije koje su postale deo istorije mode, ali i priča o mladoj ženi koja je, uprkos lepoti, talentu i slavi, čitavog života tragala za nečim što novac i uspeh nisu mogli da joj pruže — za ljubavlju, sigurnošću i osećajem da negde zaista pripada.
(Kurir.rs/LepaiSrecna)